MAJKA

Noću često kad već zaspim

i kad soba već opusti,

k'o laticu ruže, mama

na moj obraz cjelov spusti.

Ona moje male tuge

zagrljajem toplim tješi,

a svakoj se mojoj sreći

k'o najljepšem daru smiješi.

​Njeni prsti kao lahor

pređu preko moje kose,

a njene me priče lako

u daleka carstva nose.

Njena ljubav mene grije,

njeno srce za me bije,

znam: nada mnom uvijek bdije majka

- biće najmilije.

Ratko Zvrko